Библија - Библија је ... Преводи

Као што је уобичајено верује, суштина Библије је наведено у стиху, "Јер Бог је тако заволео свет да је дао свог Јединородног Сина, да нико ко верује у њега не погине, него да има живот вечни."

Шта је Библија

Библија - је скуп религијских текстова који се односе на јудаизма и хришћанства и признатих у овим религијама као свето. Текстови исповеда религије називају канонски. У хришћанству Библија се састоји од два главна дела - Старог и Новог завета. У јудаизму, Нови завет није препознат као спорне и све што је повезано са Христом. Само постојање његовог бића питање или примљен са великим резервама.

stari завет

Стари завет Библије се зове, је настала у периоду пре хришћанске ере. Ово се односи и на веровању Јевреја. Тестамент је састављен од неколико десетина књига, од којих је број варира у хришћанства и јудаизма. Књиге су организоване у три дијела. Први се зове "Закон", други - "Пророци", а трећи - ". Свето писмо" У првом делу се такође назива "Мосес Петокњижју" или "Тора". Јеврејска традиција подиже запис Мојсију божанског откривења на Синају. Одељак књиге "пророка" укључују писање, насталих у периоду од Изласка до вавилонског ропства. Трећи део књиге се приписује краља Соломона, а понекад се назива Грчки израз - Псалмс.

НТ

Књиге Новог завета чине други део хришћанске Библије. Они се односе на период од земаљског постојања Исуса Христа, својим проповедима и поруке од његових ученика-апостола. Основа Новог завета чине Јеванђеље - по Матеју, Марку, Луки и Јовану. Аутор књиге под називом "евангелисти", је ученик Христов и директан сведок његовог живота, распећа и васкрсења чудесном. Сваки од њих на свој начин представља догађаје у вези са Христом, у зависности од тога шта је главни изоловани. У јеванђељима, Исусове речи пренео своје проповеди и параболе. Недавно је сматрао стварање Јеванђељу по Јовану. То је у извесној мери комплементарне у прва три књиге. Важан место у Новом завету узео књигу аката и посланицама, и Откривења. Посланице одражава тумачење хришћанске доктрине апостола до црквених заједница у ери. Откривење, такође познат као Апокалипсе, даје пророчке прогнозе други долазак Спаситеља и крај света. Књига Дела односи се на период који је уследио Вазнесења Христовог. Она је, за разлику од других делова Новог завета, има облик историјског хронологије и описује области у којима догађаја, и људи који су укључени у њима. Поред канонским књигама Новог завета, ту су Апокрифима, не признаје цркве. Неки од њих су приписани херетичке литератури, док се остали сматрају да су недовољно поуздани. Апокрифи су углавном од историјског значаја, доприноси разумевању формирања хришћанске доктрине и њених канона.

Место Библије у светским религијама

Књиге које чине Библију - не само да је јеврејска и хришћанска традиција. Није мање важно да су за Ислам, који је признат као део откровења и појединаца чији поступци су описују. Муслимани признају пророке не само старозаветни знакове као што су Аврама и Мојсија, али се сматра пророком и Христа. Библије у свом значењу у вези са стиховима из Кур'ана, и они на тај начин су доказ истине доктрине. Библија - извор вјерског откривења, укупна за три светских религија. Тако, главне религије света су уско повезани са књигом књига и препознају шта је речено у њему као основу њиховог верског погледа на свет.

Први превод Библије

Различити делови Библије су настали у различитим временима. Најстарија традиција из Старог завета су написани на хебрејском језику, а неки касније - на арамејском, је колоквијални дијалект "Јеврејска улица". Нови Завет је писан у дијалекту верзији грчког језика. Са ширењем хришћанства и проповедао доктрину међу различитим народима, постоји потреба за превођење Библије на језицима најприступачнији од његовог времена. Први познати превод била је латински верзија Новог завета. Ова верзија се зове Вулгата. Преводи Библије рано време обухватају књигу о коптском, Готхиц, јерменског и неке друге.

Библија у западним европским језицима

Римокатоличка црква има негативан став према превода Библије на другим језицима. Веровало се да ће то бити кршење преноса значења у Светом Писму, изазване разлика у терминологији својствених разнородних језика. Стога, превод Библије на њемачком и енглеском језику нису само догађај у области лингвистике, већ да одражавају значајне промене у хришћанском свету. Немачки превод Библије схватили Мартин Лутер, оснивач протестантизма. Његов рад је довео до дубоког раскола у католичкој цркви, стварање једног броја протестантских деноминација, који сада чине значајан део хришћанства. Енглески превод Библије, створене из КСИВ века, такође формира основу поделе хришћана око цркве Енглеске и формирања одређених протестантских учења.

Црква превод

Важан корак у ширењу хришћанства био је превод Библије на старословенски језик, направљен од стране монаха Кирил и Методиј у деветом веку. Е. Препричавање литургијских текстова са грчког захтевао неколико проблема. Пре свега, било је неопходно да се одлучи о графичког система, да створе прилагођену верзију азбуке. Иако Кирил и Мефоди сматрају аутори руског абецеде, изгледа прилично увјерљиво и тврдња да су користили постојеће системе знакова који се користе у словенској књижевности, да их стандардизације на свом задатку. Други проблем (можда чак и важније) је адекватан пренос значења наведених у Библији, грчког термина, по речима словенског језика. С обзиром да није увек било могуће извршити, у промету кроз Библију је уведен значајан низ грчких термина који су добили недвосмислену интерпретацију откривајући своје значење у словенској тумачењу. Тако је старословенски језик Библије, комплетан са идејним апарата грчког термина, као основа за тзв старословенског језика.

Руски превод

Иако је Стара црква је основа за касне сате језика који се говоре многи људи, са разликом између јавног и модерном језику оригиналне основа за акумулирају током времена. Постаје тешко да људи разумеју значење преноси речи, изашао из свакодневне употребе. Стога, сматра да је тежак задатак адаптација оригиналног текста на тренутној верзији језика. Библе преводи на савременом руском језику су спроведена у више наврата, од КСИКС века. Први је изведена у другој половини поменутог века. Руски Библија је именован за "Синодал" зато што је превод био одобрен од стране Синода Руске православне цркве. То преноси не само чињенично страну, повезан са животом и проповедања Христа, већ и духовну садржај речима његових ставова, савремени разумљиво. Библија на руском има за циљ да олакша исправну интерпретацију текућег људском смислу догађаја. Религија користи термин понекад значајно разликује од уобичајеног терминологије домаћинства, и обелодањивање унутрашњем смислу феномена духовног света, или однос захтијева велико знање не само у црквенословенског и руског, али и посебан мистични садржаја, који се преноси речи. Нова Библија преведена на руском језику, омогућава да настави да преноси хришћанску традицију у заједници, са постојећим терминологију, као и одржавање континуитета са аскета и теолога ранијим временима.

Сотонско Библија

Утицај хришћанства у друштву изазвало реакцију на делу противника религије. За разлику од Библије створили увлаиежи текстове у сличном облику, од којих су неки називају сатански (још један мандат - Блацк Библе). Аутори ових расправа, од којих су неки настали у давна времена, проповедају приоритета вредности, радикално супротстављање ристианству и проповедање Исуса. Они леже у основи многих јеретичких учења. Црна Библија потврђује јединственост и надмоћ материјалног света, стављајући човека са својим страстима и тежње у свом центру. Сатисфацтион инстинкти и потребе прогласио само значење кратког земаљског постојања, и да то буде прикладно, и било који облик дјеловања. Упркос материјалистички сатанизма, он признаје постојање загробног живота. Али у погледу његовог права на земаљским човек проповеда да манипулише или контролишу ентитете овог света да би служили своје пожуде.

Библија у савременом друштву

Хришћанство је једна од најчешћих верских учења у савременом свету. Овај положај држали за дуго времена - барем хиљаду година. Учење Христа, који даје библијске заповести и параболе да моралну и етичку основу цивилизације. Због тога, Библија је постала најпознатији књига у историји света. Преведена је на скоро свим модерним језицима и многим дијалектима застарелим. Тако, деведесет посто светске популације може прочитати. Библија - то је уједно и главни извор знања о хришћанства.