"Плејада" - сазвежђе поезије

Према семантичком значењу речи "галаксија" подразумева одређени заједницу народа једне ере и један активности. Реч потиче из грчке митологије. Плејада - седам кћери Атласа и Плеионе, који Зевс подигао до неба и претворила се у сазвежђу. Шест звијезде сјаје јаку светлост, а само једна стидљиво крије - јер она, за разлику од његове послушне сестре изабрали драге боговима људи. Према истом митологији, древни морепловци небеско светионик је служио Цонстеллатион Плејаде.

Није изненађујуће, овај простор објекат вековима и миленијумима постао је популаран симбол за музичке министара. Посебно светло одраз сазвежђа на северној хемисфери налазимо у лепа књижевност. Чак иу давна времена, у ИИИ веку пре нове ере, је рођена Александријска школа поезије. Седам песника, односи се на то - Хомер Јр, Аполо, Никандер, Тхеоцритус, Арамур, Ликотрон и Филики - организована у посебном кругу и зове се "Плејада". Овај тренд остаје у историји античке књижевности као пример високог поезије.

Миленијума је прошло, историја се понавља. Током ренесансе, 1540., Француска прогласила нове песнике "Плејаде." То је било време француског романтизма, и више - лудило древне поезије. Група младих песника, на челу са Пиерре де Ронсард открио истински револуционарни програм развоја националне књижевности. Важно је напоменути да су, такође, били седам, назвали своју заједницу не само као "Плејада". То је био покушај да се оживи и дају нову дах родном књижевности, а истовремено, то је нека врста занемаривања вековним традицијама француске поезије.

Који програм песника "Плејаде" се заснива? Констатовано је у расправи Јоаким Ду Беллаи, и био нека врста манифеста не оживи, већ да створи нову литературу. Млађа генерација песника борили за нешто да доведе у француској књижевности у древне традиције александријског стиха. Таква жеља они су објаснили да је хеленски, Александријска поезија је у близини савршенства - и слога, и поетике у целини. У искрено слаба и контроверзне расправе је направио суптилан климање главом на матерњем језику: Да, француски језик је леп, има велики потенцијал, али није развијена као на грчком или латинском, и зато је потребно да се развије. А шта пут развоја саветује да изабере "Плејада"? То није било ништа као имитацију древних.

У поетском заједнице, укључени пет - Етенн Зходел, Јеан-Антоине де Баиф, Реми Белло, Зхан Дора, Понтус де Тиард. Наслеђе "Плејада", који је дошао до модерних времена, постао је добро познат пример правог француског романтичарског лирике и поезије Пиерре де Ронсард од горког искуства младоеллинистов ренесансе. Већ у 70., у позним годинама писао праве ремек, посебно остао у историји француске књижевности "Сонета за Хелен" - посвећености свог последњег безнадежне љубави. И они садрже трагове опонашања, не захваљујући његовом срцу александријског стиху, али постоји само жива, пати душу песника.

У каснијим периодима у историји књижевности је у више наврата звучало у односу на реч "Плејада" поезије. То је, међутим, чисто атрибутни ознака песници један актуелни или један епоху. Дакле, у модерној књижевној критици се често користи термин "песнике Пушкин галаксију", "галаксију песника сребра" старости ". Али тако је како Гете је написао, "у нови век -. Друге птице"