"Прича о глупом мишу": прича о стварању, плотирању и филмској адаптацији

Вероватно има неколико људи који нису упознати са радом дивног дјетињског песника и преводитеља Самуела Маршака. Иако данас постоји огроман избор дечје књижевности, приче овог писца настављају да ухватају маштовитост детета, пре много деценија, када су написане.

"Прича о глупом мишу": историја стварања

Перу Марсхак поседује много великих песничких дечијих дела, аналога који нису били на свијету у вријеме њиховог стварања. Међу њима су "Дванаест месеци", "Теремок", "Косхкин Дом" и, наравно, "Прича о глупом мишу" (у другој верзији "Прича о глупом мишу"). Написано је у далекој 1923. години. Пре тога аутор је већ имао искуство писања сопствених оригиналних прича, али овај има посебну историју стварања. У љето те године, најстарији син писца Иммануела пате од уремије и хитно је потребан санаторијумски третман. Писац и његова породица успели су да се сложе око лечења шестогодишњег дечака у Евпаторији, али је за путовање требао солидну суму коју породица Маршак није имала. Да би добио новац, аутор се обавезао да напише бајку за децу у стиховима и успео је то учинити за само једну ноћ. Тако је рођен "Прича о глупом мишу". Маршак захваљујући њој заправо је спасила живот њеног сина, који је, када је одрастао, постигао значајан успјех у физици и не само.

Плот

Касније у ноћи, мама-миша у својој удобној минкији покушала је да своје непослушно дете стави у кревет. Међутим, глупи миш је увек био каскадан и затражио је да му пева успаванка. Мама је певала, али клинац није био задовољан, онда је почео позвати на њега да посети разне животиње, птице, па чак и рибу, па су покушали певати успавану успавалом. Нажалост, нико није певао окусу захтевног и немирног миша. На крају, исцрпљена мајка је затражила да пева успавану мачку, а она је тако нежно пререзала да јој се певање није допало. Тек када се мајка вратила кући, није могла да пронађе своје дете.

"Прича о паметном мишу" - наставак авантуре

Његов рад ("Прича о глупом мишу"), Маршак је отишао са отвореним завршетком, иако је у највећој мери био очигледан, с обзиром да је сасвим логично претпоставити да је мачка прогутала заспаног глупог миша. Међутим, након неког времена, аутор је написао још једну причу која је расветљала судбину непознатог миша. Ово је "Прича о интелигентном мишу". Испоставило се да зрикављена мачка није јео бебу, и узела је са њом, желећи прво играти с њим у мачкама и мишу. Али џеп је био далеко од глупости и био је у стању да побегне од тога. Али само на путу до свог родбина, где га је очекивала његова мамурка мајка, морао је да учествује у многим опаснијим авантурама.

"Прича о глупом мишу": перформанса заснована на мотивима и верзијама екрана

Обе приче о авантурама немирног малог миша брзо су постале популарне не само међу децом већ и међу одраслима. Једноставне, незаборавне риме и траже екран. У почетку је ова бајка била представа у професионалним и аматерским позориштима. А 1940. М. Тсекхановски је створио карикатуру на основу првог дела ("Прича о глупом мишу"). Текст је прошао промене и допуњен је песмама за музику Дмитрија Шостаковича. Осим тога, финале приче постало је специфичније, испало је да је класичан сретан крај.
Следећи покушај снимања ове приче донео је четрдесет и једне године од стране И. Собиновои-Кассила. Овај пут је био луткарски карикатур. Крај бајке такође је модификован срећном, међутим, сам оригинални текст остао је практично непромењен.

Данас, ова бајка се често ставља на сцену као перформанс. Најчешће се ради у вртићима или у аматерским или професионалним дечијим позориштима.

2012. године луткарско позориште "Мала уметност" организовало је своју луткарску емисију засновану на овој причи "Прича о глупом мишу". Оригинални текст Марсхака је замењен, али парцела је била мање-више каноничка. Публика је топло прихватила ово тумачење, иако су неки били незадовољни одсуством оригиналног текста.

Међу огромним креативним наслеђем Самуила Маршака "Прича о глупом мишу" игра веома важну улогу. Она не само да подразумева невероватну мелодичност руског језика, већ и дијете учи основе понашања са родитељима и другим људима. Лепо је што после пуних година од писања ове бајке није изгубила апел и релевантност и и даље га воле читатељи.