Плеоназам и таутологија: примери грешака и адекватност употребе сличних речи које значе

Непознавање закона лексички и синтактичкој компатибилности често доводи у говору грешака. У њиховом броју су неколико истичу плеоназам и таутологију.

Примери учесталости говорних грешака везаних за недостатак разумевања семантике и стилске припадности речи. Пре свега, то се односи на паронимс и врста пари глагола. Две речи са сличним звука је често различите нијансе лексичке значења и стилског идентитета. Значај разлику између ових облика да пренесе значење велики. Зато је Еге на руском језику обухвата низ задатака које тестирају основно знање о коришћењу и компатибилности.

Оба термина - плеоназам и таутологија - односе се на тзв вербалног Оверкилл, али ови појмови су далеко од тога да идентични.

Таутологија - ово је један од типова плеоназам. Би плеоназам се односи на употребу речи са сличним значењем унутар једне комуникационог уређаја:

• Суштина аргумената је претпоставка текста.
• Особа обично спава више од осам сати одједном.
• Запослени ће примити награду у децембру.

Плеоназам екстреман случај је употреба речи је не само близак вредности, али са истог корена. Заправо, ово је таутологија, примери који се налазе у великом броју у школским радовима и рачуна, као иу говору слабо образованих људи:

• Враћајући се из позоришта, били смо под бујичности пљусак.
• Не постоји значајна разлика у моралним приоритета светских религија.
• Током вечери, наратор рекао нам приче из свог живота.

Али језик - то је жива, развија организам, тако да не може да испуни једноставан скуп правила и шеме. Понекад употреба речи које имају семантички однос је оправдано. примери таутологија ове врсте тешко се бави производњом и плеонастицхних, у ствари, изрази укопани на језику и постали су нормативни, постоје многе:

• Због квара лифта сам морао да идем низ степенице.
• Порцелан ваза из Кине је највреднија ствар у изложби.
• За демократијама народним одликују са вишепартијског система.

Понекад плеоназам и таутологија писци користе као средство уметничког изражавања.

У причи о Антон Чехов је "Унтер Присхибеиев" гласи: "... удавио леш мртвог човека ...". Таква плеонастицхески промет писац користи да створи стрип ефекат. Таутологија садржи чувени афоризам Николаа Василевицха Гоголиа, "горак смех мој усудио."

Фолклор је пронашао таутологију. Примери изражајним понављања могу се видети у руским народним причама, пословицама и изрекама: "Маунт огорчен", "бајка", "лезхмиа лаж", "Сиднеј седи" и тако даље.

Као што можемо видети, улога плеоназам и његове варијанте - таутологија - на руском језику је двосмислен. Прекобројности говора, наравно, у уобичајеном говорне ситуације је неприкладан и сматра непристојне говор грешке. Али свестан употреба понављања сличног значења и истог корена речи као стилску пријем у књижевном тексту је прихватљива.