Присвојне заменице на енглеском језику

Као што је могуће на енглеском језику да укаже на било који објекат без да именовања? И квалитет објекта? Потреба да се замени такве делове говора, као придјева или именица? Спасиоц у овим случајевима била би употреба присвојних заменица. Група делова говора зове посесиван заменица.

Ако желите да одредите припадности било ког предмета (својства, предмет и тако даље) на лицу, можете користити посесивна заменицу са дефиницијом функције овог именица. У том случају, заменица ће увек бити испред њега.

Присвојне заменице се разликују три категорије: лице, род и број: мој, твој, његов, њен (мој, твој, његов, њен). Његова (његове или њене), наш - наш, ваш - ваш, њихов - њихов. И користе ови делови говора су строго у складу са овим категоријама. За разлику од руског језика, присвојне заменице (енглески верзија) се користи веома често. Одређивања хаљине или делова тела, као и породичне везе, британски нужно ажурирају своје чланство путем присвојних заменица:

Она је чисти своје ципеле. Она чисти ципеле.

Мој сат је браон и његов је сребро. Мој сат је браон и његова - сребро.

Постоје два облика присвојних заменица: цојоинт - Јоин данас и апсолутни - апсолутни.

Присвојне заменице су изражене у виду прикључити - мој, твој, његов, њен, наш, њихов - се постављају пред именица, која одговара:

Мој унос је у кутији на столу. Мој унос је у фиоци.

И исти део говора, али је апсолутни облик - мој, твој, његов, њен, наш, ваш, њихов - увек их замијенити:

Шта мачке воле да једу? - Мој воли рибу. Једу мачке? - Ми лове рибу.

У случају са именицом придев је посесиван заменица у правилно изграђеном казне ће стајати испред њих.

Ја сам задржао своје нове кницк-кнацкс. Ја стално њен нови накит.

Присвојне заменице у руском језику могу бити одсутни, али ће бити у виду подразумевано, у истом говору, на енглеском ће морати да буде у реченици:

Ставила ташну у њену торбу. Она је ставила новчаник у својој торби.

Скидај тепих. Уклоните тепих.

Лични заменица сам (ја) у једнини посесиван заменица прикључног форми - мој (мој, мој, мој, или моја), а апсолутна - мој.

Иста ствар се дешава са личним заменице он (ит). Прикључити облик, он се претвара у његов (њен) у апсолутном - такође у његовом.

Она или она је у одвојену облику у којем се посесиван заменица ће звучати као она (ИТ), у апсолутном - њен.

Он (она) има само један, су везани тако да формирају - своје (његове, је). У апсолутном смислу - је одсутан. И што је написано заједно, без апостроф, за разлику од то смањује израз (је), где је потребно апостроф.

Личне плурал заменице имају, поред везног, апсолутни облик присвојних заменица.

Ми смо (се) да се прикључе посесиван заменица се користи као наши (наш, наша, наше, наше), у апсолутном смислу - наше.

Прикључити облик од у тебе (ти) Енглисх звучи као своје (твој, твој, твој, твој), и апсолутно - као сто је твоја.

И на крају лично заменица у множини - они (су) у облику посесивности заменица прикључити трансформисана у њихов (их), у апсолутном смислу - у њихов.

Поссессивес изражени у апсолутним терминима у реченици типично стећи следеће вредности:

1. Предмет. Мој телефон је ружичаста. Његов је сиво. Мој телефон - розе. То - сива.
2. Номинални део предиката. Ова канцеларија ће бити твој, и да канцеларија ће бити мој. Ово ће бити твоја канцеларија, а он - мој.
3. Слике. Узмите мој дневник и Кејт ће њихов узети. Узмите мој дневник, и Кејт их.
4. Дефиниције. Користи се са предлогом за. Она је ћерка мој. Она - моја ћерка.

За разлику од руског језика у присвојне заменице на енглеском нису склони на случајевима.

Заменице повезују форме, као дефиниција прибора, никад не користи осим дефинисаног речи.

Ако предлог садржи квантитативни израз свих и обе, присвојни заменице, као члана, постављен после квантитативних одређивања:

Сви моји синглова у том албуму. Све моје песме су на албуму.

Оба његове сестре тамо живе. Његове две сестре живе тамо.

На енглеском, посесиван заменица као што су "А" не постоји, али у случају подударности особе подвргнуте и посесивности заменица може да се користи у преводу на руски. На пример:

Нашао сам моје писмо. Нашао сам његово писмо.

Она је објавила своју књигу. Она је објавила своју књигу.

Довели су му своје јабуке. Довели су му његове јабуке.

Узели смо наше речнике, је она њен узима? Донели смо своје речника, и она може одвести?